Pitali su me na času: A šta kad prođe ljubav na prvi pogled? Evo šta sam odgovorio.

Posle ljubavi na prvi pogled, reklo bi se, sledi razočaranje i raskid. To bi moglo da izgleda kao u sceni kada je Mali Princ naišao na polje puno rascvetalih ruža i pomislio da je prevaren jer ga je ruža s njegove planete uveravala da je jedinstvena i jedina na svetu.

– Dobar dan, odgovoriše ruže.
Mali Princ ih pogleda. Sve su ličile na njegovu ružu.
 – Ko ste vi? upita ih zaprepašćen.
– Mi smo ruže, rekoše one.
– Oh!, reče Mali Princ … Osećao se vrlo nesrećan.

Ovaj trenutak je kritičan, kada shvatiš da postoji mnogo osoba sličnih onoj u koju si zaljubljen/a i da zbog toga tvoja ljubav možda nije ni jedinstvena ni neponovljiva.

Ne znam za tebe, ali Mali Princ je srećom baš tada dobio prijatelja koji je znao da mu objasni suštinu ljubavnih i međuljudskih odnosa. Njegov novi prijatelj je bila lisica.

Objasnila mu je dve stvari ključne za uspešan život.

Da bismo sa nekim bili prijatelj, prvo moramo da ga pripitomimo

Šta znači to „pripitomiti“?
– To znači „stvoriti veze …“
– Stvoriti veze?
– Naravno, reče lisica. Ti si za mene samo mali dečak sličan stotinama hiljada drugih dečaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomiš, bićemo potrebni jedno drugom. Ti ćeš za mene biti jedini na svetu. Ja ću za tebe biti jedina na svetu …
– Počinjem da shvatam, reče Mali Princ. Postoji jedna ruža… Mislim da me je pripitomila…

Ljudi stvaraju veze tako što ulažu svoje vreme i emocije u razvoj odnosa, istraživanje svih mogućnosti koje se ukažu tokom veze. Proces koji počiva na vremenu i energiji potrebnim za stvaranje veze, lisica zove pripitomljavanjem:

– Moj život je jednolik. Ja lovim kokoši, ljudi love mene. Sve kokoši su slične, i svi ljudi su slični. Meni je, dakle, pomalo dosadno. Ali, ako me ti pripitomiš, moj život će biti kao obasjan suncem. Upoznaću bat koraka koji će biti drugačiji od svih ostalih. Drugi koraci me teraju pod zemlju. Tvoji će me kao muzika pozivati da iziđem iz rupe. A zatim pogledaj! Vidiš li, tamo dole, polja puna žita? Ja ne jedem hleb. Za mene žito ne predstavlja ništa. Žitna polja ne podsećaju me ni na šta. A to je žalosno! Ali ti imaš kosu boje zlata. Biće divno kada me pripitomiš! Žito, koje je pozlaćeno, podsećaće me na tebe. I ja ću voleti šum vetra u žitu…

Proces pripitomljavanja koji objašnjava lisica je ključni za razvoj inteligencije koja je najvažnija za uspeh u bilo kojoj oblasti života koji te očekuje. Reč je o socijalnoj inteligenciji i odvija se u dva koraka:

Prvo, privikni

Prvo treba osobu s kojom hoćemo da se sprijateljimo navići na naše prisustvo. Treba da budemo strpljivi i da joj svakog dana budemo malo bliži, i fizički i duhovno, dok na kraju ne uđemo potpuno u svet te osobe. Nije nužno da uvek govoriš, ili rečima pokušavaš da ispuniš prazninu koja u početku postoji između vas, jer reči su često izvor nesporazuma. Upotrebi govor tela. On ljude ispunjava mnogo više od govora rečima.

Drugo, uvedi rituale

Treba uvesti rituale. Potrebno je da budemo prisutni u životu voljene osobe redovno, u određeno vreme i na određenom mestu. Na taj način ćeš u njenom životu zauzeti svoje mesto. Širićeš misao o sebi kod voljene osobe tako što će je na tebe podsećati i određena mesta i određeni trenuci. Ukoliko ti ne budeš prisutna/prisutan na tom mestu u to vreme, voljena osoba će oseti prazninu i čežnju pa će shvatiti koliko joj nedostaješ.

Kad osetiš prazninu, podseti se vremena koje si proveo sa osobom u koju si bio/bila zaljubljena i ponovo je pogledaj.

Sad idi do osobe u koju si bio/bila zaljubljen/a i ponovo je pogledaj

Mali Princ ode da ponovo vidi ruže.

– Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.

Ruže su se osećale veoma nelagodno.

– Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža.

Podseti se vremena i energije koje si uložio/la u svoju ljubav i bićeš ponovo zaljubljen, na drugi pogled, koji će trajati mnogo duže od prvog.

Moja snažna reč je: #neponovljivost. A koja je tvoja snažna reč za danas?

Podeli ovo:
error: Content is protected !!